Reč osnivača

Lazar Ristovski
/osnivač/

Ovu godinu ću sigurno zapamtiti kao veoma važnu u mom životu.

Uspeo sam da ostvarim nameru da počne gradnja novog Doma kulture u mom Ravnom selu. Zahvaljujem se na pomoći gospodinu Igoru Miroviću predsedniku Pokrajinske vlade Vojvodine. Sada će i naš Ravno Selo film festival imati svoj dom. Biće to ujedno dom za svu talentovanu omladinu iz Ravnog Sela, kao i za goste iz cele Srbije.

Naš Dom kulture će biti mesto gde će gostovati najkvalitetniji programi iz oblasti muzike, filma, pozorišta. Ugostićemo najbolje pisce I slikare. Trudićemo se da programski pariramo najvećim kulturnim sredinama. To je moja namera I želja mojih saradnika. Svako ulaganje u kulturu se višestruko isplati, jer se tako umnožava duhovno biće jednog naroda.

Ove godine se održava četvrti RSFF, a gosti su nam autori iz Srbije I zemalja u okruženju. Ovo je u pravom smislu reči internacionalni festival I takav će ostati. Svake godine ćemo širiti broj filmova I programa, a tako ćemo širiti I broj prijatelja. Iskreno se nadam da će mladi autori koji su počeli svoj umetnički život na našem festivalu, kao debitanti, uskoro imati svoje filmove na najvećim filmskim festivalima u svetu. Mi biramo najbolje i otvaramo im put ka zvezdama uspeha. Od njih očekujemo da pamte svoje prve umetničke korake koje su napravili ovde u Ravnom Selu I da nam se vraćaju kao gosti kada god to požele.

Posebno pozdravljam Akademiju umetnosti uz Novog sada, koja je svake godine domaćin jednoj filsmkoj školi iz okruženja I sveta. Ove godine su njihovi I naši gosti Akademija umjetnosti iz Skoplja.

Publici želim da uživaju u sjajnoj selekciji igranih, dokumentarnih I studentskih filmova, a nama želim da nam Ravno Selo film festival živi još dugo godina.

“Jednostavnost je savršenstvo koje se teško dostiže”, reči su našeg nobelovca. Često u životu težimo objašnjenjima koja su nam lakša za čuti , dok ona jednostavna, prosta, a opet konačna i tačna izbegavamo da prihvatimo, ionako nas ona na početku i kraju pitanja uvek sačekaju kao odgovor.

Veliki gradovi nude velike mogućnosti I usput i velike zablude, često nas odvoje od te tako proste, životno iskrene i teško dostižne jednostavnosti. Jednostavnosti koja u par reči sazme sve ono što eseji nepotrebnosti pokušavaju da objasne. Nigde drugde tako iskreno nećete dobiti potvrdu svojih kvaliteta ili osudu svoje osrednjosti, kao što će to biti u malom mestu.

Nigde drugde ljudi neće više ceniti dobro, i manje obraćati pažnju na loše nego li u manjem mestu. Kultura je izvorno najbolje rađala tamo gde je imala najoštrije sudije, i baš zato je na ovakvim mestima iznedrila one koji za osrednjost ne znaju, koji su ili za to rođeni ili se time ne bave. Selo je bilo i ostaće izvor koji neiscrpno teče i rađa najbolje medju nama, te stoga ovakvi festivali moraju ne samo biti prepoznati, već i sa pažnjom praćeni i podržani.

Zbog svega rečenog, moj doprinos ovom festivalu ne držim samo kao čast, već i kao privilegiju.

Tamara Dragićević
/lice u fokusu/

Tamara Dragićević
/lice u fokusu/

“Jednostavnost je savršenstvo koje se teško dostiže”, reči su našeg nobelovca. Često u životu težimo objašnjenjima koja su nam lakša za čuti , dok ona jednostavna, prosta, a opet konačna i tačna izbegavamo da prihvatimo, ionako nas ona na početku i kraju pitanja uvek sačekaju kao odgovor.

Veliki gradovi nude velike mogućnosti I usput i velike zablude, često nas odvoje od te tako proste, životno iskrene i teško dostižne jednostavnosti. Jednostavnosti koja u par reči sazme sve ono što eseji nepotrebnosti pokušavaju da objasne. Nigde drugde tako iskreno nećete dobiti potvrdu svojih kvaliteta ili osudu svoje osrednjosti, kao što će to biti u malom mestu.

Nigde drugde ljudi neće više ceniti dobro, i manje obraćati pažnju na loše nego li u manjem mestu. Kultura je izvorno najbolje rađala tamo gde je imala najoštrije sudije, i baš zato je na ovakvim mestima iznedrila one koji za osrednjost ne znaju, koji su ili za to rođeni ili se time ne bave. Selo je bilo i ostaće izvor koji neiscrpno teče i rađa najbolje medju nama, te stoga ovakvi festivali moraju ne samo biti prepoznati, već i sa pažnjom praćeni i podržani.

Zbog svega rečenog, moj doprinos ovom festivalu ne držim samo kao čast, već i kao privilegiju.

Marko Čkonjević
/umenički direktor/

Mnogo je festivala kod nas, ali retki imaju misiju.

Misija je ono što odvaja život od životarenja, što postojanju daje svrhu i radu značaj.

Ove godine naš festival, ispunjava svoju misiju, Dom Kulture, se gardi, ali odgovornost da se podrže mladost i talenat ostaje trajno! To se nedvosmisleno vidi iz ideje da podrži debitante u svom glavnom programu i uvođenjem nove selekcije kratkog dokumentarnog filma, kontinuiranom radu sa mladima kroz najrazličitije radionice i predavanja. Učimo ih da je film kolektivna umetnost u kojoj se neguje posebnost i individualnost. Uče oni od nas, ali i mi od njih.

Ovo je festival koji je shvatio da su mladi stasali za život i da ne žive oni u našem, već mi u njihovom svetu. U svetu u kom se živi globalno i u kom su granice ponajviše birokratska smetnja. Ravnoselski festival ne mari za granice…mari za mlade ljude koji se zajedno sa nama staraju, kakav ćemo svet da im ostavimo u nasleđe.

Dobrodošli u Ravno Selo na naš mali, ali veliki festival!

Ravno Selo film festival je tu da inspiriše svakog čoveka kroz poznanstva sa autorima i njihovim filmovima. Da pozdravi njihovu želju za promenom, da nadanja pretvara u šanse. Mi se nadamo  da će se iz tih poznanstava razviti ljubavna veza između filma i sela, između poljoprivrednih kultura i filmske kulture.

Ravno Selo film festival gradskog umetnika vraća selu, pomaže mu da uspori ritam života i da uđe u seosku filmsku meditaciju. Daje mu mogućnost da se, kao retko kada u toku godine, okrene sebi akumulirajući inspiraciju za nova umetnička dela.

Favorizujemo mlade ambiciozne ljude sa željom da ih ohrabrimo da budu istrajni u svojim idejama, da izrastu u autentične filmske stvaraoce. Negujemo njihovu radoznalost kroz razmenu iskustva stečenu gledanjem i pravljenjem filmova. Naš festival je sudar urbanog i seoskog sveta u čijem prasku se oslobađa osećanje slobode i nezavisnosti, snaži identitet kreativne mladosti koja će uskoro dizati pobune protiv svoje stvarnosti.

Sada kad je krenula izgradnja novog dom, cilj je da se oko festivala izgradi letnja filmska akademija koja će za nekoliko godina okupljati mlade filmadžije iz celog regiona i šire.

Petar Ristovski
/direktor festivala/

Petar Ristovski
/direktor festivala/

Ravno Selo film festival je tu da inspiriše svakog čoveka kroz poznanstva sa autorima i njihovim filmovima. Da pozdravi njihovu želju za promenom, da nadanja pretvara u šanse. Mi se nadamo  da će se iz tih poznanstava razviti ljubavna veza između filma i sela, između poljoprivrednih kultura i filmske kulture.

Ravno Selo film festival gradskog umetnika vraća selu, pomaže mu da uspori ritam života i da uđe u seosku filmsku meditaciju. Daje mu mogućnost da se, kao retko kada u toku godine, okrene sebi akumulirajući inspiraciju za nova umetnička dela.

Favorizujemo mlade ambiciozne ljude sa željom da ih ohrabrimo da budu istrajni u svojim idejama, da izrastu u autentične filmske stvaraoce. Negujemo njihovu radoznalost kroz razmenu iskustva stečenu gledanjem i pravljenjem filmova. Naš festival je sudar urbanog i seoskog sveta u čijem prasku se oslobađa osećanje slobode i nezavisnosti, snaži identitet kreativne mladosti koja će uskoro dizati pobune protiv svoje stvarnosti.

Sada kad je krenula izgradnja novog dom, cilj je da se oko festivala izgradi letnja filmska akademija koja će za nekoliko godina okupljati mlade filmadžije iz celog regiona i šire.

Dragan Jeličić
/selektor/

Ravno Selo u svom četvrtom izdanju po prvi put traje 4 dana, po prvi put ima 6 filmova u konkurenciji i po prvi put se ozbiljnije širi put kinematografija čiji su narodi ostvarili značajan kulturni uticaj na prostoru Vojvodine ali i čitave Srbije.

Najbolji mađarski film godine, svetska premijera češke komedije sa našim eminentnim glumcem, ruski blokbaster sa našom mladom glumicom, turski triler holivudskog ugođaja i dva najuspešnija srpska filma godine, garancija su da će publika ali i gosti festivala imati u čemu da uživaju prva 4 julska dana, pod, nadajmo se vedrim, ali ne i vrelim nebom.

Selekcija kratkih dokumentarnih filmova koja se po prvi put odzava na 4. RSFF, osvetljava bazicnu filmsku formu, pomalo skrajnutu u uslovima proizvodnje filmske industrije danasnjice. U tom smislu je i odluka osnivaca festivala da se u program uvede i ova kategorija, itekako obavezujuca i potrebna. Kako je ovo medjunarodna takmicarska konkurencija, veoma je vazno da se upoznamo i sa radovima inostranih reditelja, a Poljska skola dokumentarnog filma, zastupljena sa dva filma, odavno ima kultno mesto.

U kontekstu sagledavanja istorijske perspektive kinematografije bivse SFRJ, takodje treba imati na umu slavu i znacaj kratke dokumentarne forme i nasih autora na najznacajnijim festivalima sirom sveta, sto je itekako zahtevan koordinatni sistem vrednosti. Narocito je znacajno to, sto se u ovom programu predstavljaju reditelji debitantskih filmova, kojima kratki dokumentarac nije sredstvo i nuzna priprema za dugometrazni film, vec cilj i ishodiste bavljenja filmom uopste.

Pored nekoliko autora u programu se zastupljenoscu izdvajaju autorke, kako izborom tema tako i stilom, estetikom i sugestivnoscu svojih filmova. Ovogodisnji program tako otvara jedan od najuspesnijih dokumentarnih filmova nastalih na ovim prostorima u postjugoslovenskom periodu, A sad se spusta vece, rediteljke Maje Novakovic koja je iscrpla sve elemente svoje poetike iz najranijeg zivotnog iskustva i umetnicke oblasti kojom se tokom skolovanja bavila, stvarajuci jedinstven svet koji publika 4.

Ravno selo film festivala treba da upozna, bas kao i sve ostale kratke dokumentarce iz ovog programa, na radost potpisnika ovih redova.

Igor Toholj
/selektor/

Igor Toholj
/selektor/

Selekcija kratkih dokumentarnih filmova koja se po prvi put odzava na 4. RSFF, osvetljava bazicnu filmsku formu, pomalo skrajnutu u uslovima proizvodnje filmske industrije danasnjice. U tom smislu je i odluka osnivaca festivala da se u program uvede i ova kategorija, itekako obavezujuca i potrebna. Kako je ovo medjunarodna takmicarska konkurencija, veoma je vazno da se upoznamo i sa radovima inostranih reditelja, a Poljska skola dokumentarnog filma, zastupljena sa dva filma, odavno ima kultno mesto.

U kontekstu sagledavanja istorijske perspektive kinematografije bivse SFRJ, takodje treba imati na umu slavu i znacaj kratke dokumentarne forme i nasih autora na najznacajnijim festivalima sirom sveta, sto je itekako zahtevan koordinatni sistem vrednosti. Narocito je znacajno to, sto se u ovom programu predstavljaju reditelji debitantskih filmova, kojima kratki dokumentarac nije sredstvo i nuzna priprema za dugometrazni film, vec cilj i ishodiste bavljenja filmom uopste.

Pored nekoliko autora u programu se zastupljenoscu izdvajaju autorke, kako izborom tema tako i stilom, estetikom i sugestivnoscu svojih filmova. Ovogodisnji program tako otvara jedan od najuspesnijih dokumentarnih filmova nastalih na ovim prostorima u postjugoslovenskom periodu, A sad se spusta vece, rediteljke Maje Novakovic koja je iscrpla sve elemente svoje poetike iz najranijeg zivotnog iskustva i umetnicke oblasti kojom se tokom skolovanja bavila, stvarajuci jedinstven svet koji publika 4.

Ravno selo film festivala treba da upozna, bas kao i sve ostale kratke dokumentarce iz ovog programa, na radost potpisnika ovih redova.