Reč osnivača
Lazar Ristovski
/osnivač i direktor festivala/
Nakon dugog čekanja i napornog rada, konačno sam uspeo da ostvarim svoj san – izgradnju novog Doma kulture u mom voljenom Ravnom Selu. Zahvaljujući podršci koju smo dobili od predsednika Pokrajinske vlade Vojvodine, gospodina Igora Mirovića, naš novi Dom kulture je sada stvarnost.
Nakon sedam godina od strašnog požara koji je uništio prethodni dom, s ponosom mogu najaviti da će se ove godine, 2024., svečano otvoriti novo kulturno srce našeg sela.
Novi Dom kulture ne samo da će služiti kao domaćin sedmog po redu Ravno Selo Film Festivala, već će i pružiti bolje uslove za sve kulturne aktivnosti u budućnosti – objašnjava Ristovski i prenosi da je RSFF postao prepoznatljiv po originalnim programima, dobrom druženju i dobroj energiji, koju stvaraju kako autori tako i gledaoci festival koji dolaze u hiljadama na projekcije.
Sada, sa svim resursima koje imamo na raspolaganju, moći ćemo da ponudimo obimniji i kvalitetniji program koji će zadovoljiti sve ljubitelje filma, muzike, pozorišta i umetnosti generalno. Ovo je velika pobeda za naše selo i za sve nas koji smo verovali u moć kulture da obogati naše živote i zajednicu.
Filmovi su i opomena, i podrška i zagrljaj i lekcija.
Ovaj festival je značajan jer okuplja ljude, podržava mlade i donosi kulturan život i u ovakva mala mesta. čini kulturu dostupnu svima a ne samo “odabranima”. Film te tera da bar na sat- dva zaboraviš na probleme ili nadješ rešenje za njih. Da razumeš najraznolikija ljudska ponašana . U moru podeljenosti, sukoba zbog različitosti, osuda i predrasuda ja sam ponosna što sam deo profesije koja dobrim delom ima plemenitu nameru da razume.
Posle nekih filmova sam dublje disala, poletnije govorila. Film nije samo zabava. Mislim da je zadatak filma da ohrabri i osvetli ovaj svet ali podjedako i da načne neke neprijatne teme da nam budu ogledalo -da vidimo koliko se toga nakupilo u nama, gde smo skrenuli, gde se samoobmanjujemo. Filmovi su i opomena, i podrška i zagrljaj i lekcija. On ume da artikuliše našu misao kad nam je teško da mislimo i govorimo. On ume da prevede i ona osećanja koja ne znamo da objasnimo, nekad budi nešto što nismo ni znali da možemo da osetimo. To je moć dobrog filma.
Ana Lečić
/lice u fokusu/
Ana Lečić
/lice u fokusu/
Filmovi su i opomena, i podrška i zagrljaj i lekcija.
Ovaj festival je značajan jer okuplja ljude, podržava mlade i donosi kulturan život i u ovakva mala mesta. čini kulturu dostupnu svima a ne samo “odabranima”. Film te tera da bar na sat- dva zaboraviš na probleme ili nadješ rešenje za njih. Da razumeš najraznolikija ljudska ponašana . U moru podeljenosti, sukoba zbog različitosti, osuda i predrasuda ja sam ponosna što sam deo profesije koja dobrim delom ima plemenitu nameru da razume.
Posle nekih filmova sam dublje disala, poletnije govorila. Film nije samo zabava. Mislim da je zadatak filma da ohrabri i osvetli ovaj svet ali podjedako i da načne neke neprijatne teme da nam budu ogledalo -da vidimo koliko se toga nakupilo u nama, gde smo skrenuli, gde se samoobmanjujemo. Filmovi su i opomena, i podrška i zagrljaj i lekcija. On ume da artikuliše našu misao kad nam je teško da mislimo i govorimo. On ume da prevede i ona osećanja koja ne znamo da objasnimo, nekad budi nešto što nismo ni znali da možemo da osetimo. To je moć dobrog filma.
Marko Čkonjević
/umenički direktor/
Mnogo je festivala kod nas, ali retki imaju misiju.
Misija je ono što odvaja život od životarenja, što postojanju daje svrhu i radu značaj.
Ove godine naš festival, ispunjava svoju misiju, Dom Kulture, se gardi, ali odgovornost da se podrže mladost i talenat ostaje trajno! To se nedvosmisleno vidi iz ideje da podrži debitante u svom glavnom programu i uvođenjem nove selekcije kratkog dokumentarnog filma, kontinuiranom radu sa mladima kroz najrazličitije radionice i predavanja. Učimo ih da je film kolektivna umetnost u kojoj se neguje posebnost i individualnost. Uče oni od nas, ali i mi od njih.
Ovo je festival koji je shvatio da su mladi stasali za život i da ne žive oni u našem, već mi u njihovom svetu. U svetu u kom se živi globalno i u kom su granice ponajviše birokratska smetnja. Ravnoselski festival ne mari za granice…mari za mlade ljude koji se zajedno sa nama staraju, kakav ćemo svet da im ostavimo u nasleđe.
Dobrodošli u Ravno Selo na naš mali, ali veliki festival!
Sa svakom godinom Ravno Selo Film Festival dodaje neku novu dimenziju svom multidisciplinarnom pristupu, koji jednaku pažnju poklanja eksperimentalnom, amaterskom, studentskom, dokumentarnom ali i vrhunskom profesionalnom igranom filmu.
Jedan od nosećih programa, selekcija dugometražnog igranog filma, takođe iz godine u godinu proširuje horizonte, kako kvantitetom tako i kvalitetom.
Šesti festival prikazaće za 4 dana rekordnih 10 filmova od kojih su čak 4 domaće premijere.
Selekcija, kao i svake godine, predstavlja balans između najkvalitetnijih stranih filmova, među kojima su ovog puta i neki od najnagrađivanijih filmova godine, kao i domaćih i regionalnih filmova, među kojima su i neki koje će ravnoselska publika imati čast da vidi prva u Srbiji.
To se pre svega odnosi na debtitantski film renomiranog montažera Petra Jakonića „Koma“, koji govori o jednoj od najvećih trauma ovog društva na vrlo neobičan, gotovo intimistički način; kao i drugi film prošlogodišnjeg miljenika publike, talentovanog Nikole Končarevića (Jenga), koji svojim novim ostvarenjem „Manja“ proširuje područje interesovanja baveći se nekim vrlo aktuelnim temama, kao što su vršnjačko nasilje i tinejdžerska depresija, dok u naslovnoj ulozi ponovo briljira mlada Nevena Nerandžić.
Ovoj grupi premijernih filmova treba dodati i hrvatski film „Punim plućima“, debitantski film afirmisanog direktora fotografije Radislava Jovanova Gonza, kao i „Badem i Morski konjic“, zajednički debi slavnog direktora fotografije Toma Šterna i mladog glumca i scenariste Kelina Džonsa.
Za animaciju publike biće zaduženi najgledaniji film u bioskopima „Indigo kristal“, debitantsko crno-belo ostvarenje Luke Mihailovića na otvaranju festivala, kao i „Trag divljači“ debi Nenada Pavlovića, najbolji srpski film protekle godine na zatvaranju.
„Tiha devojčica“ Kolma Berda i „Posle sunca“ Šarlote Vels, dva su višestruko nagrađivana filma, prikazana na velikom broju festivala tokom 202. i 2023. dok je „Plavi Kaftan“ Marijam Tuzani prvi matrokanski film na ravnoselskom festivalu.
Najzad ali ne i poslednji „Ovuda će proći put“ Nine Ognajnović, briljantni debi ovenčan nagradom na Slemdensu u Americi, zaokružiće šesti festival kao treći film na festivalu žene-reditelja čime se i mi pridružujemo ovom sve primetnijem trendu u svetskom filmu.
Dragan Jeličić
/selektor/
Dragan Jeličić
/selektor/
Sa svakom godinom Ravno Selo Film Festival dodaje neku novu dimenziju svom multidisciplinarnom pristupu, koji jednaku pažnju poklanja eksperimentalnom, amaterskom, studentskom, dokumentarnom ali i vrhunskom profesionalnom igranom filmu.
Jedan od nosećih programa, selekcija dugometražnog igranog filma, takođe iz godine u godinu proširuje horizonte, kako kvantitetom tako i kvalitetom.
Šesti festival prikazaće za 4 dana rekordnih 10 filmova od kojih su čak 4 domaće premijere.
Selekcija, kao i svake godine, predstavlja balans između najkvalitetnijih stranih filmova, među kojima su ovog puta i neki od najnagrađivanijih filmova godine, kao i domaćih i regionalnih filmova, među kojima su i neki koje će ravnoselska publika imati čast da vidi prva u Srbiji.
To se pre svega odnosi na debtitantski film renomiranog montažera Petra Jakonića „Koma“, koji govori o jednoj od najvećih trauma ovog društva na vrlo neobičan, gotovo intimistički način; kao i drugi film prošlogodišnjeg miljenika publike, talentovanog Nikole Končarevića (Jenga), koji svojim novim ostvarenjem „Manja“ proširuje područje interesovanja baveći se nekim vrlo aktuelnim temama, kao što su vršnjačko nasilje i tinejdžerska depresija, dok u naslovnoj ulozi ponovo briljira mlada Nevena Nerandžić.
Ovoj grupi premijernih filmova treba dodati i hrvatski film „Punim plućima“, debitantski film afirmisanog direktora fotografije Radislava Jovanova Gonza, kao i „Badem i Morski konjic“, zajednički debi slavnog direktora fotografije Toma Šterna i mladog glumca i scenariste Kelina Džonsa.
Za animaciju publike biće zaduženi najgledaniji film u bioskopima „Indigo kristal“, debitantsko crno-belo ostvarenje Luke Mihailovića na otvaranju festivala, kao i „Trag divljači“ debi Nenada Pavlovića, najbolji srpski film protekle godine na zatvaranju.
„Tiha devojčica“ Kolma Berda i „Posle sunca“ Šarlote Vels, dva su višestruko nagrađivana filma, prikazana na velikom broju festivala tokom 202. i 2023. dok je „Plavi Kaftan“ Marijam Tuzani prvi matrokanski film na ravnoselskom festivalu.
Najzad ali ne i poslednji „Ovuda će proći put“ Nine Ognajnović, briljantni debi ovenčan nagradom na Slemdensu u Americi, zaokružiće šesti festival kao treći film na festivalu žene-reditelja čime se i mi pridružujemo ovom sve primetnijem trendu u svetskom filmu.
Igor Toholj
/selektor/
Bez obzira na evidentnu mladost autora filmova u ovoj selekciji, zrelost i hrabrost u odabiru teme, stila i ideje je ono što je određuje. Sa druge stane, u ovim filmovima je veoma prisutno individualno/kolektivno sećanje i sazrevanje kao motiv.
Predstavićemo kratke dokumentarce koji koriste potpuno različita izražajna sredstva, od introspektivnog dnevnika, hronike, filma-eseja, dokumentarnog portreta.
U ovom malom isečku iz veoma plodne produkcije kratkog dokumentarnog filma, pojavljuju se intrigantni filmovi debitanata, od kojih su neki već imali svetski festivalski uspeh sa svojim filmovima. Dokumentarac koji otvara ovogodišnju selekciju, kineskog reditelja Shuli Huanga, koji je u Američkoj produkciji snimio neobičan esej na Super 8 traci u kome preispituje svoje sazrevanje i odnos sa majkom, 2022 prikazan je na nedelji filmske kritike filmskog festivala u Kanu, IDFA kao i Hot Docs festivalu u Torontu. Još jedan film, koji sa gorepomenutim deli jednu vrstu stilizovanog audiovizuelne ispovesti i refleksije sopstvenog seksualnog sazrevanja je i nagradjeni Moj crveni film, Nenada Pržulja,nastao u poslednjoj generaciji polaznika Ateljea Varan.